Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mogu da izađu iz zone diskriminacije i da se pod ravnopravnijim uslovima upuste u poslovanje po rizičnim uslovima tržišta, u cilju podizanja svoje ekonomske moći koja stvara uslove za otvaranje novih radnih mesta, i to pre svega za osobe sa invaliditetom, ukoliko kompanije prepoznaju njihove potencijale i koriste zakonske mogućnosti:

• Ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji (Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, „Sl.gl.RS“ br. 36/2009, 32/2013, 14/2022-dr.zakon) pružaju mogućnost korisnicima da ispunjavajući svoju zakonsku obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom istovremeno nabave robu i usluge koje su im potrebne i pri tome značajno uštede (36%) u odnosu na ispunjenje zakonske obaveze uplatom polovine prosečne bruto zarade u budžetski fond za svaku osobu sa invaliditetom za koju su imale obavezu da je zaposle, pri tome pokazujući svoju društvenu odgovornost.

• Rezervisane javne nabavke omogućavaju naručiocima (Zakon o javnim nabavkama, „Sl.gl.RS. br. 91/2019, 92/2023) da rezervišu pravo učešća u postupku javne nabavke za privredne subjekte čiji je osnovni cilj profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom sa važećom dozvolom za rad, pružajući im mogućnost da osnažuju svoje kapacitet u ravnopravnoj konkurenciji. Istovremeno javni i sektorski naručioci izvršavaju svoju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Kupovinom robe, odnosno korišćenjem usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom podržavate osobe sa invaliditetom koje su zaposlene i aktivne.